Poseti Krupanj

Suveniri

USPOMENE NA LEPOTU KRUPANJSKOG KRAJA

Suvenire možete kupiti u prostorijama "Udruženja građana Rađevine za razvoj seoskog turizma, Krupanj" na adresi Dobri Potok bb, Krupanj ili porudžbinom na telefon 061 199 85 72.

20170604_114032.jpg

 

VEZ,  HEKLANJE,  PLETENJE

U srpskom narodu vez je bio vrlo važan i čest način ukrašavanja odeće i tekstilnih predmeta koji su se koristili u domaćinstvu. Ranije su u seoskoj zajednici vez, pletenje i heklanje bili neizostavni deo dana svake žene. Devojke su u detinjstvu upućivane u ove veštine kako bi priremile spremu za udaju.

U našim narodnim pesmama pominju se lepote vezova, sprave i materijali za vez, đerđef, igla, ibrišim, zlato, zatim poštovanje prema dobroj vezilji i osećanja koja ona unosi u svoj rad. Osim odeće i tekstilnog pokućstva potrebnog u budućem domaćinstvu, devojka je morala da obezbedi tekstilne predmete – i darove za rodbinu muža, peškire za ukrašavanje svatova, konja i kola na svadbi, što je sve činilo devojačku spremu. Vezom je, prvenstveno, bila ukrašavana narodna odeća, i to najviše ženska.

U narodnom vezu, pored arhaičnog nasleđa, naročito u planinskim predelima, sačuvalo se dosta preuzetog iz umetničkog stvaralaštva viših slojeva srednjeg veka i kasnijih istočnjačkih i srednjoevropskih uticaja. Obično je sve usklađeno sa shvatanjima, potrebama i mogućnostima onih koji ga stvaraju i kojima je namenjen. Vezovi često predstavljaju prave slike različitih stilizacija od jednobojnih do polihromnih kompozicija. I jednostavni i složeni koloristički sadržaji nalaze se na celoj teritoriji Jugoslavije. U Vojvodini ističu se beli vez i zlatovez, ali ima i višebojnih vezova vedrih tonova. Sačuvane su i tkanine od lana i pamučnog prediva, na kojima su izvedeni beli vez i čipka. Za ženske zubune u moravskoj kulturnoj zoni svojstvene su stilizacije krupnih cvetova — "božura", uglavnom crvene boje, ali ponegde su i crni, dok je u dinarskim predelima na zubunima više polihromnih vezova u kojima preovlađuju tamniji tonovi. U oblastima gde je stočarstvo predstavljalo glavnu privrednu granu, ženske košulje su ukrašavane na nedrima i skutima višebojnim vunenim vezom; stariji je više u vidu geometrijskih stilizacija, a mlađi sa prepoznatljivijom biljnom ornamentikom. U srpskom kosovskom vezu, posebno na ženskim košuljama, lako je uočiti vizantijske i, još više, srpske srednjovekovne uzore pretočene u folklorizovane forme. Široko je bilo rasprostranjeno i ukrašavanje odeće, naročito gornjih haljetaka, gajtanima i bućmom od svile, vune ili pamuka. Imućnije seosko i gradsko stanovništvo ukrašavalo je odevne predmete i gajtanima od metalne, zlatne i srebrne srme (žice).

Narodna nošnja potiče iz istih izvora i predstavlja domete stvaralačkog oblikovanja kao i druga dela seljačke narodne likovne umetnosti, u okvirima materijalno-proizvodnih i društvenih uslova. Kroj odevnih predmeta u suštini je konstruktivni element, a istovremeno predstavlja i osnovnu likovnu dimenziju odeće. Ukrašavanje narodne nošnje uslovljeno je krojem i deo je jedinstvenog likovnog izraza. Ukrasi, vez i razne aplikacije nalaze se na istaknutim mestima: nedrima, rukavima, skutima, maramama, kapama. Uz staro nasleđe, očevidan je i uticaj nekih stilskih i modnih tokova primljen preko gradskog stanovništva. Tako, oblici panonskih nošnji u vertikalnim linijama nabora sadrže obilje ritma i opšteg bogatstva. U kroju, oblicima i ukrasima naslućuje se slovenska osnova preplavljena panonskim kulturnim slojevima i stilovima. Ženske nošnje moravske zone, sa dugim košuljama, skraćenim suknjama i gornjim delovima odeće (zubun, jelek), ukazuju na slojevitost nasleđa od starog balkanskog, pa mediteranskog i srednjovekovnog, do istočnjačkog, starijeg i mlađeg, sve sjedinjeno u nov oblik, sa nekoliko varijeteta. Muške nošnje u prošlosti bile su vrlo jednostavne, od grubljeg sukna, ali od XIX veka sve više se ukrašavaju gajtanima, naročito gunjići (jeleci, fermeni); opanci dobijaju različite preplete a na čarapama, osim upletenih šara, dodaje se i raznobojni vez. Dinarske nošnje odlikuju se monumentalnošću, ravnotežom pojedinih delova odeće sa celinom, jednostavnošću linija. Prema osnovnim karakteristikama, mogu se vezivati za starobalkansko i kasnorimsko nasleđe i kasnije slovenske komponente. Preovlađivali su tamniji tonovi, izuzev kad je reč o rublju koje je bilo pretežno od konopljanog platna. Svečana ženska nošnja imala je više ukrasa izvedenih vezom na košuljama ili zubunima, a na pregačama tkanjem kao i u drugim oblastima. Svečane nošnje u Crnoj Gori pod uticajem su mediteranskih kulturnih strujanja; ti uticaji su preneti na neke starije oblike odeće.

SLEDEĆI PROIZVODI SU U PONUDI NAŠEG UDRUŽENJA. ZA DODATNE INFORMACIJE I PORUDŽBINE KONTAKTIRAJTE NAS.


TKANJE NA RAZBOJU

Tkanje potiče iz perioda neolita. Obično su zenski članovi domaćinstva tkali za potrebe samog domaćinstva, ali ponekad i za potrebe tržišta. Uglavnom su izrađivani predmeti za opremanje domačinstva: vunene prekrivke, peškiri, zavese, stolnjaci, tkanine za odevne predmete i sl. Nekada je tkanju prethodio dug i složen proces prerade tekstilnih sirovina životinjskog i biljnog porekla: konoplja, lan, pamuk, vuna, niti svilene bube... U tehnike prerade spadale su: češljanje, predenje, bojenje i dr. Najčešce tkačka sprava je horizontalni razboj, dok se vertikalni razboj recimo uglavnom koristo za izradu ćilima u Pirotu. Najčešće se tkalo u dve i četiri niti. Za izradu ukrasa koristile su se dopunske tehnike poput tkanja na daščicu, klečanja ili tkanja na niticu. Najraskošniji proizvodi rađeni su u tehnici klečanja. Ova tehnika se dugo održavala u vidu kućne radinosti. U poslednjih petnaestak godina zanat doživljava relativnu obnovu osnivanjem brojnih udruženja i zadruga širom Srbije. Često se na ovaj način izrađuju unikatni predmeti za odevne potrebe ili za tekstilno pokućstvo. 

SLEDEĆI PROIZVODI SU U PONUDI NAŠEG UDRUŽENJA. ZA DODATNE INFORMACIJE I PORUDŽBINE KONTAKTIRAJTE NAS.


RAKIJA, DŽEM I SLATKO

Početak konzumiranja jakih alkoholnih pića na ovim prostorima datira iz vremena doseljavanja Slovena, u VII veku. Prvi pisani podaci o proizvodnji rakije na području Srbije nalaze se u čuvenom Dušanovom zakoniku (1354. god.). Naime, u paragrafu 166, koji govori „o pijanicama“, spominju se oštre kazne za prekomerno uživanje u kapljici. Iako nije strogo definirana vrsta pića, bitno je imati na umu da su u to vreme procesi destilacije bili poznati među učenim ljudima. Zatim, treba istaći da je u doba osmanlijske okupacije postojala naplata taksi na kazane za pečenje rakije u vrednosti od 12 aspri!

Veliki skok proizvodnje i konzumacije rakija na Balkanu, vezuje se za drugu polovinu XVI veka, kada su se u Srbiji počele otvarati prve kavane. Proizvodnja je, iako i dalje primitivna, dobijala na masovnosti. Vek i po kasnije između dva srpskog ustanka, i kasnije po konačnom oslobađanju od Turaka, dolazi do drugog istorijskog povećanja proizvodnje i potrošnje srpskih rakija. Ovu pojavu prati i nagli razvoj srpskog voćarstva, što svakako daje „na težini“ celokupnom rakijskom fenomenu.

Kada se priča o proizvodnji rakija i aparaturi koja se koristila, usmena kazivanja prenošena generacijama i oskudna dokumentacija, govore o tome da su se rakije u srednjem veku "pekle" u kazanima od pečene gline, dok se transport alkoholno-vodnih para vršio kroz drvenu "lulu ", ka impovizovanoj tabarci. Do značajnijeg pomaka u usavršavanju aparature, dolazi krajem IXX veka, kada domaći proizvođači počinju da preuzimaju inovacije iz Austrougarske i posebno Francuske, koja je već bila nadaleko poznata po svojim kazanima „šarantskog“ tipa. Nakon Drugog svetskog rata, dolazi do modernizacije aparature, pa seoska domaćinstva i novoosnovani kombinati, nabavljaju aparaturu po standardima potrebnim za dobivanje kvalitetnih voćnih rakija.

SLEDEĆI PROIZVODI SU U PONUDI NAŠEG UDRUŽENJA. ZA DODATNE INFORMACIJE I PORUDŽBINE KONTAKTIRAJTE NAS.


SUVENIRI OD DRVETA I GIPSA

SLEDEĆI PROIZVODI SU U PONUDI NAŠEG UDRUŽENJA. ZA DODATNE INFORMACIJE I PORUDŽBINE KONTAKTIRAJTE NAS.